Veliki deo laičke javnosti nije upoznat sa značenjem načela oportuniteta u krivičnom pravu, niti pravnim posledicama koje prate njegovu primenu. U javnosti je manje ili više poznato da krivični postupak najčešće pokreće i vodi Javni tužilac, postupajući po krivičnoj prijavi, koju primi bilo neposredno od građana, bilo službenim putem od policije. Ukoliko iz okolnosti opisanih u krivičnoj prijavi utvrdi da postoji osnov sumnje da je učinjeno krivično delo, tužilac ne mora pokrenuti krivični postupak pred sudom, već može odložiti krivično gonjenje ukoliko okrivljeni ispuni određene obaveze koje mu odredi sam Javni tužilac.

Ovakvo postupanje Javnog tužioca je propisano odredbama Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije i time dopušteno, a radi se upravo o primeni tzv. Načela oportuniteta.

Odlaganje krivičnog gonjenja može se primeniti samo ukoliko Javni tužilac delo opisano u krivičnoj prijavi kvalifikuje kao krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina. Pored toga, potrebno je da okrivljni prizna izvršenje krivičnog dela. Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi Javni tužilac odložiće krivično gonjenje do ispunjenja jedne ili više obaveza od strane okrivljenog, i to najčešće uplate određenog novčanog iznosa (po pravilu od 50.000,00 rsd pa naviše) u humanitarne svrhe. Okrivljeni se najčešće odlučuju za navedenu opciju, ali neretko i za društveno korisni rad u trajanju do najviše 360 časova. Ukoliko je krivičnim delom za treće lice nastpila šteta, pored navedenih uslova potrebno je da okrivljeni istu otkloni odnosno naknadi u određenom novčanom iznosu.

Nakon ispunjenja navedenih obaveza od strane okrivljenog u roku koji odredi Javni tužilac, krivična prijava se odbacuje i postupak okončava.

Najveća prednost ovakvog postupanja za okrivljenog je izbegavanje dugotrajnog i neizvesnog sudskog postupka. U praksi su poznati slučajevi da okrivljeni ne želi da prihvati odlaganje krivičnog gonjenja, što u sudskom postupku, nakon izvođenja dokaza i detaljnijeg utvrđivanja činjenica, može dovesti do teže kvalifikacije krivičnog dela (na primer umesto krivičnog dela držanje opojnih droga u krivično delo stavljanje u promet opojnih droga) i time značajnijih krivičnopravnih posledica po okrivljenog (osuda na efektivnu kaznu zatvora i sl.), kao i do značajnih materijalnih troškova.

Dodatno, pokretanje sudskog postupka evidentira se kod nadležnih organa i u periodu dok postupak  traje, okrivljena lica mogu imati problem sa traženjem posla. U smislu istih posledica koje nastaju nakon izdržane kazne, uslovna ili efektivna osuda upisuju se u tzv. krivičnu evidenciju i njihovo brisanje nastupa tek protekom relativno dužeg vremenskog perioda, jer zakonski rokovi za brisanje iz ove evidencije teku od dana izdržane kazne zatvora odnosno od dana isteka vremena proveravanja kod uslovne osude.

U odnosu na sporazum o priznanju krivičnog dela, jedna od osnovnih razlika je upravo zaključivanje sporazuma nakon pokretanja krivičnog postupka i njegovo potvrđivanje (prihvatanje) od strane suda. U slučaju prihvatanja sporazuma, nastupaju iste pravne posledice kao i nakon redovnog okončanja sudskog postupka (pomenuto evidentiranje izrečene kazne i dr.).

Međutim, oportunitet i priznanje dela za koje nedostaju relevantni dokazi, ne treba prihvatati u svim slučajevima kada zakon propisuje male kazne. U praksi se dešava da tužilac ponudi odlaganje krivičnog gonjenja, upravo jer je svestan da slučaj ne može okončati osuđujućom presudom. Dakle, bez obzira koliko se delo i situacija činili bezazlenim ili ozbiljnim, ocenu okolnosti treba uvek prepustiti advokatu i poslušati njegov savet.

Advokat Zoran D. Galić